Tuesday, September 8, 2020

“Ўзбекчилик” – бу вирус (ми)?


 

Ассалому алайкум Дўстлар, бугун сизлар билан баҳам кўрмоқчи бўлган фикрларим бу ҳаммамиз кўп ишлатадиган, кундалик турмушимиздаги барча ҳаракатларга бир сўз билан шундай номлаб олганимиз “ЎЗБЕКЧИЛИК” ҳақида. Бу сўзни ишлатилиши яъни ҳаётда қўлланилиши бўйича кўп ҳолларда мен норози бўламан. Нега деб сўрашингиз мумкин, тушунтиришга ҳаракат қиламан. Ўз фикрларимни баён қилишдан олдин ҳаммангизга бир савол бермоқчиман: “Ўзбекчилик” деганда нима ёки қандай муносабат, ёки қандай ҳаракат кўз олдингизга келади. Ўйлаб олдингиз а? Энди бу сўз ҳақида ўзимни хулосаларимни ёзсам, юқорида айтган сўзни эшитганимда мен 400-500 кишилик тўйлар, болаларига едирмай ичирмай эконом қилинган пуллардан 50-100$ туёна беришлар ва шу туёнани қайтишидан умид қилиш, 

Jomboy tongi


бирон бир давлат идорасига бориб ишимиз тезда ҳал бўлмаётган бўлса дарров озроқ пул қистиришга ҳаракат қилишимиз (“ўзбекчилик” деб қўямиз яна), бутун дунё олимлари осмонга ракета, сунъий йўлдош учираётган бир пайтда биз ўзимизда Равшан сотиб олган янги мошинасига ўрнатган мэжиккари ёки балон шинасини таҳлил қилишга тушиб кетишимизни тушуниб қолибман (П.с. булар ҳаммаси шахсий фикрларим, сизлар бошқача ўйлашингиз ҳам мумкин). Мен бу даражага қандай келиб қолганимиз ҳақида кўп ўйлайман ва қўйидаги хулосаларга келдим:

1. Баъзида шундай сўзлар қулоғимизга чалиниб қолади “Биз 70 йил давомида рус мустамлакаси қўлида эзилдик, янчилдик ва қийналдик, ўзлигимизни йўқотдик”. Йўқ дегим келади шу жойига. Биз руслар келишидан олдин ҳам МИЛЛАТ сифатида тўлиқ шаклланиб олмаган эдик, Биз юртимизни русларга ўзимиз қўлимиз билан жангсиз топширганмиз (кичик кичик жангларни ҳисобга олмаганда). Биз ҳозир ҳам МИЛЛАТ сифатида шаклланмаганмиз, кундалик ташвишлар билан еламиз, югурамиз кунни кеч қилиб уйга ишдан чарчаб келган одам расмини ясаб борамиз. Ўзимиздаги камчиликларни осонгина қилиб “ЎЗБЕКЧИЛИК”ка тўнкаб қўя қоламиз. Хуллас биринчи хулосам “МИЛЛАТ” сифатида тўлиқ шаклланиб улгурмаганмиз.

2. Халқимизнинг асосий қисми Ислом динига эътиқод қиладию, Диндан саводимиз хаминқадар. Иккинчи хулосам “Динимиздан анча узоқлашиб кетганмиз”

3. Бошимизни оғритишни ҳоҳламаймиз, Дангаса одамман (ҳамма эмас, лекин кўпчилик). Бунга сабаб қилиб ўйлашимча ота боболаримиз ўтроқ тарзда ҳаёт кечиришгани (чорва учун янги яйловлар қидиришга хожат бўлмаган) ва юртимизда дарахтдан тушган мевани уруғидан ҳам яна янги кўчат ўсиб чиқиб ўз ўзидан мева солиши яъни табиатимиз қулайлиги деб биламан. Учинчи хулоса “Масалага чуқур ёндашмаймиз, нимаики иш қилсак юзаки қиламиз.”

4. Доим кимнидир биз ҳақимизда нима деб ўйлаши ҳақида қайғуриб юрамиз. Қариндош уруғларни, ака укаларни қариндошлик алоқаларини кўзбўямичилик учун биринчи ўринга олиб чиқиб олганмиз, ҳа кўз бўямачилик ва кўз кўз қилиш учун. Тўртинчи хулосам “Ўзимиз билгандай яшамаймиз”.

Ва ҳоказо ҳоказо.... Энди сўрарсиз юқоридаги хулосачаларни “Ўзбекчилик”ка нима алоқаси бор деб, алоқаси бор деб ўйлайман, мана шу қисман ёзганим хулосаларга ўхшаш вазиятлардан ўзлигимизни ясаб олганмиз, шу бизнинг ҳаётимиз, шу бизни асосий вазифамиз деб ўйлаймиз.

Энди постимни мавзусига қайтсам, хуллас ҳозирги “Ўзбекчилик” бу вирус, коронавирусдан ҳам хавфли вирус, Корона билан курашсак Худо насиб қилса бир йилда узоғи икки йилда қутулсак керак, лекин юқорида ёзганларим “Ўзбекчилик” билан ҳозир курашни бошласак ҳам натижаси 5 йил 10 йилсиз кўринмайди, демак бу вирус жуда хавфли ВИРУС, таг томирларимизга сингиб кетган ВИРУС. To be continued.

Н.Муҳаммадиев.

10 comments:

Adminiddin said...

4 yil deganda yangi bir post paydo bo'ldi, quvonarli tarafi bu safar ham o'zim o'quvchi bo'lib o'qiyapman. Rosa shunday bo'lishini istardim.

Nizom, ko'targan masala odamni o'ylashga majbur qiladi, tabiiy ko'p munosabatlarimi odamlarning ko'zi uchun, nima deb o'ylashadi deb harakat qilamiz. Hisob kitob qilmaymiz.
Nizom, mo'ljalni juda tepa olding, endi hazil huzul post yozishga ham odam ikkilanib qoldi :)

Unknown said...

😄 раҳмат, карантиндан олдин бундай суҳбатларни дўстлар билан бир пиёла чой устида ўтказардик, ҳозирча имконият йўқ бундай қилишга, шунинг учун ўйлаб юрганларимни шу ерда ёзишга қарор қилдим

Oybekx said...

Mavzuga qaysidur manoda aloqasi bor ekan:
Ғарб нега биздан илгарилаб кетди? Нега бир вақтлар илм учоғи бўлган юртимиз ғафлатда?

Ҳамид Исмоиловнинг «Жинлар базми» романида Фитрат ва Абдулла Қодирий қамоқда ўтириб, мана бундай суҳбат қиладилар.

Абдулла Фитрат-домла билан ҳам бу хакда узоқ-узоқ сўзлашарди. Бошқа халқни бахтли қиламан деб қулликка маҳкум этган халқлар ҳақида улар анча тортишишарди. Руслару Винокуровни эслашарди, “Ҳинд ихтилолчилари''ни тилга олишарди.

Бир суҳбатда Фитрат-домла бундай деб қолди:

— Абдуллажон, бир нарсани инкор этиб бўлмайди: биз чинданам ботқоққа ботиб ётган, маълумингиз, бу ҳақда мен кўп ёздим. Қизилсўзлик қилиб, шўролар даврида эмас, қизилсўз камсомонлар туғилмасдан илгари – Амир Бухоросида. Кўп ўйладим, нимага Ғарб илгарилаб кетди-ку, бизнинг мусулмон Шарқ эса бугун имтиёзларини қўлдан бой бериб, турғунликка юз тутди.

— Хўш, нимага экан? – деб сидқидилдан қизиқди Абдулла.

— Бунга бир қанча сабаб топдим, - деди домла. – Биринчидан, улар “Маърифат" деб аталган даврда Худоникини Худога, одамникини – одамга қабилида ажратиб олишди. Аслида, бизда ҳам бу ҳодиса рўй бериб бўлганди. Баҳоуддин Нақшбандий ҳазратлари буни машҳур: “Дил ба ёр, даст ба кор” ибораларида айтиб қўйган эдилар. Халқ орасида ҳам: “Сендан ҳаракат, Мендан баракат” – деган шиор мавжуд.

— Хўш, унда нимага уларда ишладию, бизда ишламади?

— Улар бу шиорга ўзларининг таълимот тизимини ҳам ўтказишди-да. Университетлар қуришди, инсоний илмлар билан шуғулланишди, кашфиётлару ихтиролар этишди. Биз эса жадидий мактаблар келмагунча, фақат охират илмини қилиб юрдик. Ўзим уни ўн беш йил ўқиганман, ичидан биламан, - деди Фитрат-домла.

Бироз хотирага берилгандек бўлди-да, фикрини давом этди:

— Кейин уларда аввалига зеҳнда, кейин ҳаётининг ўзида шахс ўзини уммиятдан озод ҳис қила бошлади. Шахсий ташаббус деган нарса уйғонди. Ким кахрамонлик қилиб, Американи кашф этса, бошқаси қутбга борди, тоққа чиқди, денгизга тушди. Кимдири эса корхона очди, қўй боқди, сут соғди. Асосийси – ишлаб чиқаришда мусобақа бошланди. Зеҳнда бошланган жараён — иқтисодга уруғ бўлиб тушди.

— Буниси бизга тўғри келармикан, биз ҳар ҳолда уммавий халқмиз. Оила деймиз, маҳалла-гузар деймиз, шаҳар... она юрт, миллат... дегандек.

— Абдулла, ҳамма гап мана шунда-да, — бироз тоқатсизланди Фитрат-домла. – Майли, менинг гапим сизга тескари кўринса, ўзингизга қаранг, китобларингизга қаранг! Отабекни Отабек қилган нарса нима? Унинг ичдан эркин шахсияти. Барчага зид гапларини қўяверинг, ҳаракатига эътибор беринг. У ахир ота-онасига айтмасдан Кумушга уйланди-я! Қайси сиз айтаётган маҳаллачиликда, уммачиликда, ўзбекчиликда бор бу нарса?!

Фитрат-домла улкан пешонаси остидан ўткир кўзларини чарақлатиб, Абдулланинг ичичига тикилди.

— Дўстим, сизни Абдулла Қодирий қилган нарса ҳам худди шу ички озодликнинг, ҳуррият эркининг ўзгинаси... Лекин Ғарбни музаффар Ғарб қилган яна бир сабаб бор.

— Қанақа? – деб қизиқсинди Абдулла.

— Қонун кучи. Бошқанинг эрки сенинг эркингга рахна солмаслиги учун ҳар тарафнинг қонун олдида тенглиги лозим. Сиз билан бизнинг ҳозирги конунимиз эмас, — деб истеҳзоли кулиб қўйди домла. — Лекин қозию-куззотнинг замонасоз шариати ҳам эмас. Биласизми, сиз қизиққан Амир Насруллоҳ-хон даврида ана ўша қозию-куззот бачабозликни машруъ қилиб фатво чиқаришган.

— Хўқандда модарзанликни оқловчи фатволар олдида буниси ўйинчоғу, — деб ҳазиллашгандек бўлди Абдулла.

— Қонун олдида тенглик эса имкониятлар тенглигига пойдевор. Бояги шахсий ташаббусга қўшилиб, бу кечаги қашшоқнинг эртанги сарватманд бўлишига турткидир.

Абдулла Обид-кетмон ё Берди-татар ҳақида бир нарса демоқчи бўлдию, эътирозини ичига ютди. Баҳсларда ҳам, бояги Виткевичнинг бошидан кечганлари каби: бировни оқартириб-ўқитаман дейсану, орада фикр ўлади...

Unknown said...

Низомиддин: ё тавба мана шу диалогдан кейин орадан 100 йил ўтибдию биз бир қадам ҳам жойимиздан қимирламабмиз, ҳозирги ҳаётимизга шундай қўйсак жуда ўхшаш

Hura said...

Eee qoyil Nizomiddin, Yahshiev aytganday rosa jiddiy temadan boshlabsanku, haqiqatdan ham eng ogriqli mavzulardan biri...bironta gazeta blogimiz adresini bilib olsa maqola qilvoradiyov bu postnigni, albatta davomini kutamiz, bu muammolarni yechimlari haqida ham kutib qolamiz. Omad

To'lqin said...

Dolzarb mavzu tanlanibdi, pandemia davrida odamlarimizni kupchiligi buni tushunib yetkanday bulayabdiyu ... yana ham vaqt kursatadi

Unknown said...

1) Ruslar kelganda bachavozlik yo`q bulgan deyishadi, shu joyida ularni tug`risi olqishlayman. Mexrobdan chayonda boyning yosh og`lini 2 ta yigit bir-biriga maqtaydi, bu usha biz bilgan millatning genetikasi qisman bo`lsaham paranormal bulganligidan dalolat.
Millatchilik degan narsa bizga yot begona sababi vatanni sevadiganlar juda kam.
2) Qisman bo`lsada bizda xaqiqiy taqvodorlar, olimlar, dili va amali birxillar bor insh.
3) 1 koreys aytgandi(tug`rirog`i koreyada uzbeklar xaqidagi maqolaga asoslanib): ruslar faqat u yoqdan bu yoqqa podaga uxshab xaydagan, joylashuvham faqat 1 xil chulli zonadan iborat bulgan shunga fikrlashham 1xil bulib qolgan deb. Yaqinda boshqa bir chet ellik sardobadan keyin "faqat orom bo`lsa buldi sizlarga" degandi. Ushalarham bu millat uyquchiligini biladi, tepsa tebranmasliginiham.
4) Shunaqa 'ochkochimiz' xaqiqatda, ulchov kalibrovkasiham shunga nastroyka qilingan

Aka said...

Assalomu alaykum, barakalla Nizomiddin oddiy postamas ijod desa buladi, tema mavzusidan vatanparvar desa buladi shu xalq vatan kelajagiga befarqmasligi kurinib turibdi. Yaxshiev avvalgi postlaram muhim chunki kelajakda utmishda qilingan ishlar rasmlar juda asqotadi.

Aka said...

Juda kup yozdim uchirdim yana yozib uchirdim qolgani bir piyola choy ustida nasib

Unknown said...

Низомиддин: комментлар учун раҳмат, фақат битта нарса ўзим ҳам шу постга биринчи комментимга отимни ёзмабман, шунга бу коммент каминага тегишли эканлигини фақат ўзим биламан холос, қолган комментларда ҳам оҳирги 2-3 та комментларнинг эгаси ёзилмабди, шунга Админиддиндан илтимос коммент эгаларини отини коммент олдигами ё оҳиригами қўйиб қўйсин, билайлик бу комментлар кимга тегишли гаплар эканлигини

:) :( ;) :D ;;-) :-/ :x :P :-* =(( :-O X( :7 B-) :-S #:-S 7:) :( ( :) ) :| /:) =)) O:-) :-B =; :-c :) ] ~X( :-h :-t 8-7 I-) 8-| L-) :-a :-$ [-( :O) 8-} 2:-P (:| =P~ :-? #-o =D7 :-SS @-) :^o :-w 7:P 2):) X_X :!! \m/ :-q :-bd ^#(^ :ar!

Post a Comment

 
Design by Free WordPress Themes | Bloggerized by Lasantha - Premium Blogger Themes | Grants For Single Moms